Kivi najbolje uspeva na rastresitom, umereno vlažnom zemljištu. Ne pogoduje mu vlažna, suva i peskovita zemljišta.
Plodovi kivija su vema bogati vitaminom C, A, E, K i B (tiamin, niacin, B6, kolin), kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem. Kivi je južno voće koje jača imunitet, reguliše krvni pritisaku, pomaže u lečenju respiratornih obolenja,glavobolje i stresa.
Kivi ne sme da se sadi na mestima gde su česti jaki i suvi vetrovi, jer mu vetar lomi grane, a i isušuje cvetove i listove. Leti mu je potrebno dosta vlage, pa možemo da ga sadimo samo tamo gde možemo da osiguramo zalivanje. Kivi je najbolje da se sadi u jesen, mada sađenje može da se obavi i u proleće.
Kako je kivi biljka penjačica, potrebno je pre ili odmah nakon sađenja postaviti armaturu od stubova i žice. Razmak između sadnica bi trebalo da iznosi oko šest metara , a između svake biljke postavlja se jedan drveni ili betonski, odnosno metalni stub na koji se pričvršćuju pocinkovane žice prečnika 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju da budu jači i dobro učvršćeni da se armatura ne bi srušila. Sadnice se obično već prve godine posle sađenja saviju i vežu uz prvu žicu.
Kivi je dvodomna biljka, odnosno postoje ženske jedinke koje daju plod i muške koje ih oprašuju. Zato na svakih pet–šest posađenih ženskih biljaka moramo da posadimo jednu mušku.
Kivi Bruno raste u visinu i to od 3 – 8m. Meso ploda je svetlo zeleno, kiselkasto slatkog ukusa. Pokožica je svetlo braon boje. Bere se tokom oktobra. To je ženska biljka.
Kivi Hejvord je ženska biljka. Raste u visinu do 5m. Meso je zeleno slatkasto kiselog ukusa. Pokožica je svetlo braon. Berba počinje krajem oktobra.
